О књизи: 2021 / У доба просветитељства веровало се да се наука развија самостално, без обзира на културно окружење. Али проучавање историје науке показало је да је однос науке и културе сложенији. Када формулишу хипотезе, научници се руководе не само научним чињеницама, већ и разним идејама које лебде у ваздуху епохе. Култура, религија, па чак и политика утичу на развој науке. Већина научника у школском уџбенику физике нису били атеисти. Коперник и Паскал, Галилеј и Кеплер остали су дубоко религиозни хришћани. А при том се њихов поглед на свет разликовао од погледа савременика, и научно и религиозно. Ова разлика је довела до сукоба, од којих је најпознатији била афера Галилео. Али ови сукоби су много дубљи од „рата науке са теологијом“ Ова књига је посвећена историји развоја модерне науке у оквиру европске културе: од појаве феномена грчке филозофије до стварања модерне науке у Европи. 17. век.